Oduvek je SLOBODA bila značajna i uvek nešto što se traži, bori za to, čezne za tim. Sloboda je baš ono kako se krećeš u životu, koliko lagano ideš 
kroz život i koliko uživaš u svakom trenutku. Baš iz tog razloga sam oduvek osećala da nemam širinu, da ne mogu dovoljno da se izrazim i ispoljim. Gledajući svoju majku, baku videla sam da one u svim segmentima života imaju OGRANIČENJA. Koliko nikada nisu priznali ženu u SEBI a kamoli se zapitali šta je ono što im treba, za čim žudi njena duša!!! Pročitaj Više
ATNOG PUTA.
Kada je došlo do toga da ćemo odustati jer JA ne mogu da se pomerim, ona je zaplakala. Rekla mi jednu rečenicu koja je sve u meni pokrenula. Mama zar je moguće da ćeš odustati a nisi ni pokušala. Nešto se u meni prelomilo i ja sam dobila neku snagu i tako četvoronoški se popela na vrh. Bila je to moja najveća pobeda, lice u lice sa najvećim strahom u životu. Od tada me visine vuku i ne plašim se izazova koje stavljam svakodnevno ispred SEBE.
otkrijemo se, razgolitimo, upoznamo njenu dušu onda shvatimo da smo MI i vile i veštice i boginje i da je sve to živo u nama. Otkriti i identifikovati se tj. prepoznati u SEBI vilu, vešticu i otkriti boginju nas vodi do JAČINE našeg bića koje nam je dato rođenjem. Prihvatiti sve moći koje posedujemo a koje su nam malo po malo vekovima unazad oduzimali tj. same smo ih se lišavale vraćamo sebi život i naša pluća se pune energijom koja pokreće naš život u sasvim drugom pravcu.
koja me je dovela na ovaj put. Ona koja moli za ljubav, kojoj su dovoljne mrvice, ona koja je jadna , nemoćna, koja misli da bez tuđe emocije ne može da bude celovita, ona koja zavarava sebe, koja obmanjuje sebe i koja nije svesna svoje SNAGE i veličine. 
Pratiti put svoga srca, svoj lični put, Zlatni Put je sada moja ISTINA. Ne tako davno JA sam bila samo jedna od mnogih nezadovoljnih žena. Sreća je za mene bila stvar slučajnosti i uvek je bila izvan mene. Rodila sam se sa govornom manom i veliki deo svoga života sam neznajući zbog toga provela sa manjkom samopouzdanja. Mala devojčica koja se bori sa pogledima i uvredama vršnjaka koji ostavljaju rane na duši je uprkos svemu išla hrabro napred, birajući neznajući ZAŠTO uvek teži put jer me nešto vuklo ka radu sa drugima i deljenju iskustava. Ovaj život mi je dat da to prevaziđem i neznajući tada zašto uvek sam birala da vodim, da pomažem, da budem ta koja priča i deli tako sa drugima emocije. Nesvesno sam izabrala profesiju profesora-predavača-učitelja i uživala i dan danas uživam u tom poslu davanja i nadogradnje do kraja. 
Tatjana Stojić 
