U životu letimo onoliko koliko sami sebi raširimo krila. Oduvek sam osećala SLOBODU kao najbitnije stanje u kojem može da bude moja duša. Godinama se samo na trenutke tako osećala i bojala se da priznam sebi da sloboda i osećaj nesputanosti je moj kod- KOD moje duše i put do mog ZL
ATNOG PUTA.
Ovo leto je po mnogo čemu bilo posebno. Po prvi put sam sebi mogla da omogućim mnoga iskustva za kojima je težila moja duša. Povratak svojim korenima, povratak na MERIDIJANE sa kojima je moje srce usaglašeno je vratilo osećaj mira u mojoj duši. Vazduh koji mi je punio pluća i zemlja koja me je uzemila toliko da TO boli je dotakao svaki atom moga bića. Taj osećaj pripadnosti mi je je vratio dobro poznat osećaj SLOBODE za kojim moja duša vapi.
Kada je došlo do toga da ćemo odustati jer JA ne mogu da se pomerim, ona je zaplakala. Rekla mi jednu rečenicu koja je sve u meni pokrenula. Mama zar je moguće da ćeš odustati a nisi ni pokušala. Nešto se u meni prelomilo i ja sam dobila neku snagu i tako četvoronoški se popela na vrh. Bila je to moja najveća pobeda, lice u lice sa najvećim strahom u životu. Od tada me visine vuku i ne plašim se izazova koje stavljam svakodnevno ispred SEBE.
otkrijemo se, razgolitimo, upoznamo njenu dušu onda shvatimo da smo MI i vile i veštice i boginje i da je sve to živo u nama. Otkriti i identifikovati se tj. prepoznati u SEBI vilu, vešticu i otkriti boginju nas vodi do JAČINE našeg bića koje nam je dato rođenjem. Prihvatiti sve moći koje posedujemo a koje su nam malo po malo vekovima unazad oduzimali tj. same smo ih se lišavale vraćamo sebi život i naša pluća se pune energijom koja pokreće naš život u sasvim drugom pravcu.
koja me je dovela na ovaj put. Ona koja moli za ljubav, kojoj su dovoljne mrvice, ona koja je jadna , nemoćna, koja misli da bez tuđe emocije ne može da bude celovita, ona koja zavarava sebe, koja obmanjuje sebe i koja nije svesna svoje SNAGE i veličine. 
Tatjana Stojić 
