Možda ni ti ne veruješ u večnu ljubav? Znam, potpuno te razumem! Kako može ljubav da traje celog života, pored svih problema koje život nosi? Pitaš se “O čemu se ovde radi, o kakvom nasledju je reč?”
Uvek sam maštala o tome da imam svoj stan, da napravim malu, slatku, drvenu vikendicu sa tremom i prelepim pogledom, a oko nje da bude raskošan voćnjak i ekološka bašta. Privatan posao-kako kažu “sam svoj gazda”, auto, školovanje dece, letovanje se podrazumevalo. Mali deo svih mojih maštanja (a bilo ih je mnogo više)sam ostvarila za 44 godine života, ali većinu ovog materijalnog još uvek nisam. Dugo sam se pitala, šta ja to u stvari imam da ostavim svojoj deci u nasledje. Nemam svoj stan (još), nemam vikendicu (još), nemam lokal, auto imam i posao, na letovanje povremeno idemo, a štedna knjižica -bilans 0.
Hm…ovo je baš interesantno, zar ne? Imam dve predivne devojčice, jedna ima 21 godinu (nije baš devojčica, ali za mene jeste) a druga ima 10 godina Mnogo volim moje dve princeze! Obožavam ih, i na poseban način ih volim poslednjih 6 godina. Volela sam ih i pre toga, naravno, samo što nisam znala da ta ljubav može biti beskrajno polje i izvor bezuslovne ljubavi. Možda se sad pitaš “Kako, zašto to nisam znala”. Jednostavno nisam, volela sam ih onako kako sam umela i osećala. Ono što nisam znala tada, bilo je to iz razloga što nisam sebe volela. Mislila sam da to nije toliko važno, i da je ipak sebično voleti sebe kada imaš decu. Hm, možda nekima zvuči poznato? Tebi? Mislila sam da volim sebe i da obzirom da nisam savršena, sa toliko mana, to je najviše što i treba da volim sebe. Šta ću voleti sebe, kad imam decu, treba njih da volim, treba da radim i zaradjujem, kako bih mogla da sagradim kuću, koju ću im ostaviti u nasledje. I to su bila neka od mojih uverenja, živela sam svoja uverenja, isto onako kako i sada živim svoja uverenja. Sada su samo mnogo drugačija, živim ona podržavajuća uverenja, koja mi čine život tako lepim. Nego, odmakoh se ja od teme moje (ha, naravno da se šalim).
Toliko ih volim da ih puštam da budu svoje, ono što zaista one i jesu. Velika sam im podrška, dajem im prilike da imaju svoj izbor, da same biraju (iako se možda sa tim nekada i ne slažem). Učim ih kako da prepoznaju i iskažu svoje emocije, i da je skroz u redu biti i srećan i tužan, i plakati i smejati se. Učim ih svojim primerom, kako da budu nežne prema sebi, da se vrate u sadašnji trenutak, kada mislima odlutaju, šta da urade kada imaju tremu i srce se uzlupa, kako da spoznaju šta vole, šta zaista žele i kako da kreiraju svoje ciljeve i ostvare iste. Istražujem njihova ograničavajuća i podržavajuća uverenja, i učim ih šta je to, kako nastaju i kako mogu menjati ona koja im ne služe. Dajem im vetar u ledja, da rade ono što vole i danas, i sutra, kada odrastu. Kroz zabavu, igru, crtanje pomeramo strahove i plešemo uz zahvalnost na svemu što ja imam, i što one imaju. Škola, učenje, ocene-može i to!
Učim ih kako da VOLE SEBE, kako da VOLE ljude koji su im važni, i zašto mapa, ipak nije teritorija. Da, učim ih da vole, prihvate i osnaže sebe i žive u svom punom potencijalu ljubavi i koračaju pune samopouzdanja. Učim ih da sebi budu važne, jer samo tako mogu biti i drugima važne, a sebi dati sve ono što žele i da budu tako posebne i jedinstvene.
Naučila sam ih raznim tehnikama, cakama, metodicama kako mogu da zaista postanu najbolja verzija sebe, i dajem im svoju bezuslovnu ljubav, da im osvetljava put celog života.
Ja sam sve ovo morala da naučim (i mnogo više), to me nisu u školi učili, nije postojao taj predmet,a ni roditelji moji nisu znali da tome treba da me uče, jer ni njih niko nije učio…Počela sam u 38. godini života i taj proces ljubavi i stanje bivanja, još uvek traje, i nikada neće prestati. To je putovanje za ceo život, koji je za mene veći blagoslov nego put oko sveta (mada ne bih imala ništa protiv i ovoga). Dajući njima svoj primer, učeći ih i radeći sa njima sve što sam ja naučila i primenila, otvaram im Božanstvenu kapiju predivnog života, na skoro samom početku njihovog života. Ljubav i svetlost su moj doprinos njima, doprinos svetu i čitavom čovečanstvu, doprinos budućim generacijama.
TO BE LOVE & LIGHT!
Božanstvena lakoća postojanja je moj život, život moje dece i tih budućih generacija koje dolaze. To im dajem i OSTAVLJAM!
Žena koja sebe istinski voli, ostavlja nasledje budućim generacijama, i to im niko ne može oduzeti. Ljubav ne mogu kupiti, ljubav ne mogu ni prodati kao što mogu prodati (kupiti) stan, kuću, vikendicu. Ostavljam u nasledje ono što će one sutra ostiviti svojoj deci, unucima i generacijama koje dolaze.
Božanstvena Katarina Bogosavljević https://www.facebook.com/Coach-Katarina-Bogosavljevi
Tatjana Stojić 
